О УЛУБ-у

Прича о сликарској колонији "Душом на платну" може се, као свака друга приповест, обрадити на различите начине. Фактографски приступ, односно просто навођење најзначајних датума из историјата ове колоније, иако се чинио најадекватнијим, овом приликом нисмо хтели да применимо, из разлога што би се на овакав начин у други план ставило оно што је по нашем мишљењу далеко важније, а то је заједнички рад сликара, различитих провенијенција и сликарског образовања-који, сам по себи, представља својеврсно уметничко дело. Из тог разлога, ову хронику ликовне колоније Удружења ликовних уметника из Башина, настојаћемо да уделовимо имајући у виду управо поменути пројекат, чија реализација представља посебну вредност, независно од уметничких дела насталих у дворишту породице Ивановић. Имајући у виду, међутим, да ће ова хроника доћи до руку оних који нису имали прилику да до сада иста сазнају, како о Башину, тако и о организаторима редовних годишњих сликарских окупљања у овом селу, започећемо, ипак, навођењем неких основних података.
Башин је село које се налази на подручју општине Смедеревска Паланка, на левој обали реке Јасенице. По свему судећи, Башин је настао после Првог српског устанка. Према сачуваним подацима, 1822. године Башин је имао 18 кућа, а према попису из 1981. - 736 становника. Најпознатији Башинац свакако је генерал Живко Павловић (1871-1938.), у време Балканских ратова и Првог светског рата једна од најзнаменитијих Србије, аутор значајних војних студија, које се и данас проучавају на војним академијама у свету, члан Српске академије наука од 1921. године.
Организовање ликовне колоније "Душом на платну" од почетка је везано за породицу Ивановић. Биљана Ивановић, утемељивач Колоније, оснивач је и Удружења ликовних уметника Башин, чији су чланови, најпре, неки од познатих сликара из доње јасеничког краја, као и мештани овог села и житељи Паланачке општине. Од када је почело окупљање сликара у Башину, сликарски сусрети одвијају се у дворишту ове породице, у чијем се средишту налази качара, стара више од 250 година. У непосредну организацију Сусрета укључени су сви чланови ове породице, Биљанина деца, сестра Бранислава, а посебно њени родитељи Милан и Владанка Ивановић. Одржавање првих сликарских сусрета, такође, везано је за име покојног Србобрана Ивановића, Биљаниног деде, који је благонаклоно ставио на располагање породичну кућу и двориште за окупљање сликара.
У корену ове ликовне колоније јесте идеја да се на једном месту нађу уметници, различитих сликарских преокупација, који ће током трајања колоније својим присуством оплеменити Башин, уписујући траг о свом боравку на платнима. Већ смо нагласили да су у раду ликовне колоније до сада учествовали сликари различитог сликарског образовања, од доктора наука до оних који немају дипломе сликарских школа, од аутора који су приредили бројне самосталне изложбе, или учествовали у мноштву колективних па до уметника који немају готово никакво излагачко искуство. Ово је свакако значајан моменат, јер се током трајања Колоније и међу самим уметницима одвија својеврсан едукативни процес. Радећи, често, баш у кругу Ивановићевих, сликари, међусобно, коментаришу радове у настајању, а с вечери се неретко воде и праве мале критицке расправе, док се тога дана довршени радови заједнички посматрају.
За уметнике који углавном стварају у атељеима, или такозваној урбаној средини, посебан изазов је боравак и рад у месту где се осећа изворни дах српског села, речју - може се осетити аутентична атмосфера припадности тлу, без које је сваки узлет духа лишен аутентичности, у којој се утемељује свака непатворена уметност.
Уметничка, дела једна поред других, настала на сликарским сусретима представљају сведочанство о сликарској заједници која делује током ових сусрета сликара, о искреној посвећености уметности свих аутора који у Башину бораве, а та посвећеност, је једно посебно, аутентично уметничко остварење, које се уделовљује у прожимању овдашње рецепције постојања и стваралачког обликовања сликара.

Владимир Ђурђевић